|
|
|
|
| Рождество Господа и Бога и
Спаса нашег Исуса Христа |
"А кад се наврши вријеме, посла
Бог сина својега јединороднога" (Гал 4,4), да спасе род људски.
И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил
Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се благодатна...ево
зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1,18,31).
У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ
у Царевини римској. Сходно тој заповести требаће свако да иде у
свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом
Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царскога колена
Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа,
не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега
се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху.
У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди
Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши га
без бола, као што га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не
од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу,
положи Га у јасле. Потом приђе и Праведни Јосиф, и он му се поклони
као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из
поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише му се као Месији и Спаситељу.
И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју:"Слава на висини
Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У
то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом,
са даровима својим: златом,ливаном и измиром, и поклонише Му се
као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако
дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако
како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена
Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од
рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих својих праобраза
и наговештења, изасланика, весника, пророка, праведника, мудраца,
царева, најзад се јави Он, Господар света, Цар на царевима, да изврши
дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове.
Њему нека је вечна слава и хвала. Амин. |
повратак на врх
|
 |
Бадње вече |
| Због пописа становништва, Пресвета
Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци
после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и
многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни
по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила
као штала. Тако је Господ Исус Христос одмах по рођењу положен у
јасле, а први ће Га поздравити прости пастири али и велики мудраци,
астролози са Истока који су у Витлејем стигли пратећи небеске знакове
великог догађаја. Бадње вече је крај Божићног поста и кулминација
ишчекивања доласка Спаситеља, рођења Сина Божјег у људском телу.
У атмосфери радосне тишине, Црква се припрема да дочека Богомладенца.
Верници добијају освећене бадњаке које односе својим кућама. Породице
се окупљају у својим домовима као око сламе и лишћа Хрисове колевке
у јаслама Витлејемске пећине. Долази ноћ радости и пастира и мудраца.
Приближава се дуго очекивани и у Старом завету пророкован догађај-Рођење
Месије, Спаситеља света. Рођење Богочовека, отелотворење другог
лица Свете Тројице-Сина Божјег. Он Господар света, Цар над царевима,
родиће се у људском телу да изврши дело спасења људског, које нису
могле да изврше слуге Његове.
Бадњи дан, дан уочи Божића, добио је име по бадњој вечери, а то
због тога што се те вечери не спава већ се-бди, бденише. На навечерје
празника Рођења Христовог служе се такозвани царски часови, спој
сва четири часа у једну службу са додатком изобразитељне (службе
која на неки начин замењује литургију). |
повратак на врх
|
 |
Бадњак |
Храстово или церово дрво које домаћин
породице уноси на Бадњи дан у кућу и које се на Бадње вече ложи
на огњишту. Пламен бадњака преображава Стари завет, али и паганску
религију наших предака у светлост Новог завета. Хришћански бадњак
потиче од оне чудесне витлејемске ноћи кад су пастири чувајући своја
стада у близини пећине у којој ће се родити Христос, ложили ватру
и грејали се, да би се после јављања анђела Господњег насекли гране
и донели да наложе ватру поред Новорођенчета и поред његове мајке.
|
повратак на врх
|
 |
Чесница |
Везана је за Божићне обичаје код
Срба. Погача која се месила и меси се још у многим српским домовима
ујутро на Божић, а у њу се стављају новчићи, знамења за разне врсте
делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне суди
какве ће среће бити или у чему ће имати успеха. Временом, место
погаче почеле су да се користе и пите , проје и слично. |
повратак на врх
|
|
Пост |
Пост је време које је Црква одредила
и у коме је поред удвостручене молитве, обавезно и неупотребљавање
мрсне хране. Сам Господ Исус Христос је рекао:
"Овај род се изгони постом и молитвом". Пост и молитва
су, по светим оцима, два духовна крила која нас узносе Господу.
Црква је прописала следеће постове:
- Божићни пост , који почиње 28/15. новембра и траје до Божића 7
јануара (25.децембра)
- Васкршњи пост почиње од Недеље свих светих и траје до светих апостола
Петра и Павла-Петровдана. Ако је Васкрс раније у току године, овај
пост је дужи, а ако је касније онда је краћи.
- Великогоспојински пост почиње 14/1. августа и траје до Успења
Пресвете Богородице-Велике Госпојине. Овај пост је увек исте дужине.
Треба нагласити следеће, ако Петровдан и Велика Госпојина буду у
среду или петак, ови дани се посте. Божић који год дан буде , тај
дан се не пости.
Поред вишедневних постова, постоје и једнодневни и то:
- свака среда и петак, осим трапавих седмица
- Крстовдан уочи Богојављања 18/5. јануар
- Усековање главе Светог Јована Крститеља-Крстовдан 27/14. септембар
Треба нагласити и следеће: у току постова вишедневних или пак једнодневних,
није дозвољено венчање младенаца. У време трапавих седмица Митара
и фарисеја, Сиропусне недеље, Светле Духовске, као и од Божића до
Крстовдана, ниједан дан се не пости. Недеље Митара и фарисеја и
Сиропусна недеља су пред почетак Васкршњег поста. Светла од Васкрса
до томине недеље, Духовска од Духова до Недеље свих светих. |
повратак на врх
|
|
|
