Литургија

Божанствена Литургија (реч долази из грчког језика и значи заједничка служба) или Евхаристија (благодарење, захвалност) средиште је живота Православне цркве. Свети оци одредили су је као Свету тајну над тајнама, или тајну цркве. Из ње све извире и њој се све враћа. Она је истовремено и путовање ка Царству Небеском и његово присуство на земљи. Све остале Свете тајне везане су и проистичу из Свете литургије. Видљива заједница верних са Главом сабрања, епископом или свештеником као епископским изаслаником, у Литургији постаје Црква, Тело Христово, Народ Божији. Свету литургију установио је сам Господ Исус Христос на тајној вечери са својим ученицима, преломивши хлеб и дајући им хлеб и вино уз речи: "Чините ово у мој спомен". У најширем смислу, Литургија се састоји од молитава, певања, читања и обреда. На Литургији читава црква у Христово име приноси Богу жртву хвале, која обнавља спомен на смрт и васкрсење Господње. После преображења наших дарова, хлеба и вина, у тело и крв Христову, ми се причешћујемо даровима и улазимо у савршену заједницу са Христом, уграђујемо се у Њега, испуњени Њиме.
Основни делови Свете литургије су:
" Проскомидија (приношење и припрема хлеба и вина, уз помињање свих чланова цркве, оних који су међу нама и упокојених)
" Литургија оглашених (обавезно су јој у ранија времена присуствовали оглашени, тј. Они који се спремају за крштење; неки је називају и Литургија речи због тога што су у њој главни делови читање Светог писма-апостолских посланица и јеванђеља, њихово тумачење и проповеди)
" Литургија верних (почиње Великим входом-преношењем евхаристијских дарова у олтар, наставља се приношењем дарова али и нас самих Богу, кроз Христову жртву поднесени ради нас, призивањем Духа Светог и претварањем дарова).
" Причешћивање
" Отпуст (молитва свештеника после које смо спремни да "пођемо у миру", назад у свет)
Литургијасе служи сваке недеље као дана васксења Христовог, на све велике празнике, Христове, Богородичине, светитељске, а може да се служи (и служи се нарочито у манастирима) и свакога дана. Литургију коју служимо најчешће у току године написао је свети Јован Златоусти. Литургија светог Василија Великог служи се у одређене дане (десет пута годишње), Литургија пређеосвећених дарова служи се само у току Великог васкршњег поста.

Путир или чаша , освећени црквени сасуд који се употребљава само на светој Литургији. У чашу се сипа црвено вино и мало воде. Оно се на светој Литургији освећује и претвара у Крв Христову. Путир потиче од оне чаше коју је Господ Исус Христос дао својим ученицима на Тајној вечери да из ње пију Његову крв. У Цркви су били у употреби путири од дрвета, стакла, камена, а касније и од сребра, злата и другог материјала.

Јектенија представља утврђени след позива на молитву, које ђакон (или свештеник, кад не служи ђакон) упућује сабрању верних. Верни одговарају зависно од врсте јектеније са Господи помилуј, Подај Господи, или троструко: Господи помилуј. Она је једна од главних облика литургијске молитве, заједнички практично свим богослужењима. Јектеније потврђују саборни карактер богослужења и дају му ритам дијалога.