Васкрс

У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносницама: "Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао...Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао." Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели.
Радују се људи, радује се сва природа!
Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени!
Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка

Са једне стране, читав живот Цркве јесте непрекидни празник, са друге стране тај живот представља припрему за крајњи Празник, за испуњење свега, целог света у Богу. Зато сваки празник, свака светковина Цркве почива на двоструком обрасцу припреме и испуњења. До празника, рецимо до Васкрса, не долазимо једноставно пратећи датуме календара. До њега стижемо кроз пост, као и до Божића. Сваком празнику претходи припрема, пост, молитве заједничке и појединачне... Тако се учимо смислу светковања, које је живо учествовање. Без припреме, тог учествовања не може бити.

Први хришћани су сваке недеље прослављали Васкрсење, али се од краја И века појавило и годишње обележавање Христове смрти и Васкрсења које је добило назив Пасха. То је грчка реч за јеврејски празник безквасних хлебова. Песах (14. нисана-првог месеца јеврејске лунарне године, наш април-мај), којим је слављен излазак Јевреја из египатског ропства, прелазак. Славило се што је Господ пославши казну на Египћане, поштедео јеврејске првенце чиме је показао љубав према изабраном народу. У време Песаха, Јевреји са свих страна скупљали су се код Храма у Јерусалиму, где су присуствовали посебним обредима очишћења.

Пост је време које је Црква одредила и у коме је поред удвостручене молитве, обавезно и неупотребљавање мрсне хране. Сам Господ Исус Христос је рекао:
"Овај род се изгони постом и молитвом". Пост и молитва су, по светим оцима, два духовна крила која нас узносе Господу. Црква је прописала следеће постове:
-Божићни пост, који почиње 28/15. новембра и траје до Божића 7 јануара (25.децембра)
-Васкршњи пост почиње од Недеље свих светих и траје до светих апостола Петра и Павла-Петровдана. Ако је Васкрс раније у току године, овај пост је дужи, а ако је касније онда је краћи.
-Великогоспојински пост почиње 14/1. августа и траје до Успења Пресвете Богородице-Велике Госпојине. Овај пост је увек исте дужине.
Треба нагласити следеће, ако Петровдан и Велика Госпојина буду у среду или петак, ови дани се посте. Божић који год дан буде , тај дан се не пости.
Поред вишедневних постова, постоје и једнодневни и то:
-свака среда и петак, осим трапавих седмица
-Крстовдан уочи Богојављања 18/5. јануар
-Усековање главе Светог Јована Крститеља-Крстовдан 27/14. септембар
Треба нагласити и следеће: у току постова вишедневних или пак једнодневних, није дозвољено венчање младенаца. У време трапавих седмица Митара и фарисеја, Сиропусне недеље, Светле Духовске, као и од Божића до Крстовдана, ниједан дан се не пости. Недеље Митара и фарисеја и Сиропусна недеља су пред почетак Васкршњег поста. Светла од Васкрса до томине недеље, Духовска од Духова до Недеље свих светих.

повратак на врх