Божић
Велики петак
Васкрс
Литургија
Молитва
Монаштво
Слава
Црквена заједница
Светлост
Богослужбене књиге
Звона
Икона
Свештенство
Свети храм
Освећење живота
Линкови
Велики петак
Плаштаница
Крст
Пост
 
"Који даде себе за грехе наше, да избави нас од садашњег света злога..."
(Галатима 1, 4)
 

Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа- Велики петак

Kао што му је Христос прорекао на Тајној вечери пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: "Распни га! Распни га!"
    Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст.
    На Голготи војници разапињу Христа, а Њему саједне и друге стране-два разбојника. Изнад главе Христове, на крст су прикуцали таблицу са натписом:"Исус Назарећанин, цар јудејски". Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, МаријаКлеопова, Марија Магдалина и Соломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу, други Га моли да га помене у царству Своме.
      У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса на Јерусалимском храму, која је раздвајала светињу од светиње над светињама, поцепала се на двоје од горњег до доњег краја...
      Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисама и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе.
    Сваке гпдине на Велики петак, Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већизвојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт-Јагње Божије.

 

повратак на врх
Плаштаница

Плаштаница је велико четвороугаоно платно на коме је насликан Господ Исус Христос, како Га полажу у гроб, увијен у мртвачке покрове. Около је текст који у преводу гласи:"У гробу телесно, у аду душом као Бог, у рају са разбојником и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући Неограничени".
     На Велики петак на вечерњем богослужењу износи се из олтара, полаже у Христов гроб где остаје до Васкрса у поноћ, када се пре Пасхалног јутрења уноси у олтар, положи се на часну трпезу, на којој остаје до Вазнесења Господњег-Спасовдана. На Спасовдан се плаштаница односи у ризницу где остаје до идућег Великог петка.

повратак на врх
Kрст

Од распећа Господа Исуса Христа хришћани поштују Крст. Сам Христос пре него што се узнео на небо, заповедио је апостолима:"Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у Име Оца, Сина и Светога Духа..."(Мт 28,19). Хришћани се осењују крсним знаком са три прста, говорећи:"У име Оца и Сина И Светога Духа. Амин". Свештена лица без крста и других сакралних предмета не могу извршити ни једну свештену радњу. Епископ има право да носи крст на ланцу око врата преко мантије. Симболички значи печат и исповедање вере, што излази из срца, као и љубав којом мора бити прожет епископ за крст Христов и за распетог Спаситеља. Право да носе крст у Српској православној цркви имају протојереји-ставрофори и архимандрити, о чему одлучује Свети архијерејски синод на предлог епархијског архијереја. Среда и петак су посвећени сили часног и животворног крста. Уочи Богојављања је Крстовдан. Трећа недеља васкршњег поста је крстопоклона недеља. Возвижење часног Крста-Крстовдан 27/14. септембра је празник на успомену када је Света царица Јелена, мајка цара Константина пронашла на Голготи Крст на коме је Господ Исус Христос распет.

повратак на врх
Пост
Пост је време које је Црква одредила и у коме је поред удвостручене молитве, обавезно и неупотребљавање мрсне хране. Сам Господ Исус Христос је рекао:
"Овај род се изгони постом и молитвом". Пост и молитва су, по светим оцима, два духовна крила која нас узносе Господу. Црква је прописала следеће постове:
-Божићни пост, који почиње 28/15. новембра и траје до Божића 7 јануара (25.децембра)
-Васкршњи пост почиње од Недеље свих светих и траје до светих апостола Петра и Павла-Петровдана. Ако је Васкрс раније у току године, овај пост је дужи, а ако је касније онда је краћи.
-Великогоспојински пост почиње 14/1. августа и траје до Успења Пресвете Богородице-Велике Госпојине. Овај пост је увек исте дужине.
Треба нагласити следеће, ако Петровдан и Велика Госпојина буду у среду или петак, ови дани се посте. Божић који год дан буде , тај дан се не пости.
Поред вишедневних постова, постоје и једнодневни и то:
-свака среда и петак, осим трапавих седмица
-Крстовдан уочи Богојављања 18/5. јануар
-Усековање главе Светог Јована Крститеља-Крстовдан 27/14. септембар
Треба нагласити и следеће: у току постова вишедневних или пак једнодневних, није дозвољено венчање младенаца. У време трапавих седмица Митара и фарисеја, Сиропусне недеље, Светле Духовске, као и од Божића до Крстовдана, ниједан дан се не пости. Недеље Митара и фарисеја и Сиропусна недеља су пред почетак Васкршњег поста. Светла од Васкрса до томине недеље, Духовска од Духова до Недеље свих светих.
повратак на врх